Noge su jednostavno okretale zvucne tockove praveci cudan put u sumu.Oko nas je gledalo,jedno sjajno kao vatra.Plamenom nas svojim pratilo i davalo nam smernice svojim uzarenim putokazima.Kako su lepe ove krosnje u ljubavi sa neumornim oblacima.Sve je postalo esencija boja za ceo svet.Krosnje su uvijale svoje grane stipajuci nebo koje kasljucanjem izbacuje zvezde koje nam padaju u oci.Na tim zvezdama radja se se decija igra i carstvo maste.Zdravo vi divni vilin konjici,sta to divno cinite?Da li vezete melodicne odore prelepih reci,boja koje daju snagu krilima da odlete i vrate vam se lepse.Kao da je sve postalo jedno.Nema razlike,jedno u spirali vremena...Ne osecam svoje telo.Vetar plavi probija me,cini me nevidljivim u igri prirode i carstva halucinacija.O,hocu da ovde ostanem zauvek,uz mehur i izgubljenu ljubav i sumu koju mnogo volim.
Saturday, April 5, 2008
Vrata su otvorena
Објавио dokon у 10:36 AM
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
1 коментара:
Stapanje je ostalo večito!!! Svaki miris, svaka boja, svaki sjaj i svaki atom zajedničkog iskustva me prati i ne želim da me ikada napusti. I neće, znam! Spoznala sam čistinu najsjajnijeg pogleda i ono što me održava u životu, a to je jedinstvo. Koliko god bile udaljene čaure u kojima živimo energija je nerazdvojna! :*
Post a Comment