I dalje je zeleo slobodu.Sada je ta zelja bila nikad jaca i srce mu je neprekidno treperilo.Koliko puta je samo pomislio da je lud.Vecina je mislila da zivi u svom nekom imaginarnom svetu i da ne prihvata realnost.Ali on to tako silno zeli.Zelja za slobodom od stvarnosti stvorila je nepomicnu senku necega sto se ocekivalo.Dolazak novih ,svezih dana i naravno njen dolazak.
Neuhvatljiva i nedodirljiva zatvarala ga je,zatvarala i njegove oci.Od hladne tezine postao je slab,vreme je sporo klizilo,tik-tak...Promene su bile ocigledne,ali polako je sakupljao snagu da se izbori sa njom i izadje iz mraka...Da bude slobodan.To ga je hrabrilo i davalo mu moci da izdrzi i dobro udahne vazduh.
Prestala je da ga obilazi.Bol i patnja koje oseca zbog stvari koje je morala uraditi cinilo ju je sivom i starom.Mora da zaboravi da ga je zatvorila u svoj zuti san koji je neprestano osudjuje za zlo.Skocila je i docekala se na noge.Mislima je vec bila sa njim.San je izbledeo,poceo da se providi i shvatila je da ga mora spasiti,otvoriti mu teske kapke i njegovim ocima dati zivotni sjaj.
Svez vazduh ispunjavao je njegovo telo koje se protezalo ka suncu i slobodno odletelo ka njemu sa njom...
